Bebe blizanci obolele od velikog kašlja: Jedna umrla, drugoj se na respiratoru bore za život!

Veliki kašalj odneo je živote četiri bebe, saopštio je jutros prof. dr Vladislav Vukomanović, kardiolog i upravnik pedijatrijske klinike na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“. Dve zaražene bebe bile su blizanci – jedna je preminula, drugoj se bore za život i nalazi se na respiratoru.

Epidemiolog Ivana Begović Lazarević objasnila je za „Blic TV“ kakve podatke Gradski zavod za javno zdravlje ima o deci, odnosno bebama koje su preminule u Institutu za majku i dete.

– Jedan je slučaj bebe koja je u novembru imala nepunih mesec dana kad je obolela, a koja u nedelju, 28. januara, umrla. Kao posledica velikog kašlja kod nje je došlo do zatvaranja tih sitnih disajnih puteva, što i jeste za male bebe najveći rizik od komplikacija jer one imaju još nerazvijen sistem za disanje. Tako da je kod te bebe, zbog tih posledica velikog kašlja i još udruženih infekcija respiratornih virusa, konkretno rinovirusa, došlo do smrtnog ishoda. Druge bebe su blizanačke bebe, od kojih je jedna, kad je u petak prijavljena, već bila na odeljenju intenzivne nege. Znači kod nje je već kliničko stanje bilo ozbiljno. Ona je umrla u ponedeljak u trećem mesecu života. Obe bebe su nevakcinisane – pojasnila je Begović Lazarević.

Ona je govorila i o stanju bebe na respiratoru.

– Drugi blizanac je takođe u pitanju. Prebačen na odeljenje intenzivne nege. Tu je nezahvalno davati prognozu. Rekli su nam danas kolege sa Instituta za majku i dete da ima malo kliničkog poboljšanja, ali tu je još uvek prerano bilo šta govoriti, što se tiče daljeg razvoja bolesti.

Begović Lazarević je ukazala i na to kakva je epidemiološka situacija u Beogradu.

– Ukupno je od početka epidemije, zaključno sa nedeljom, hospitalizovano 60 osoba, od kojih je 51 uzrasta od 0 do 3 godine. Najugroženija populacija su deca do navršenih godinu dana, a ova malo starija – uzrasta od 2-3 godine – oni su bili hospitalizovani. Kod te dece je najveći rizik od komplikacija bilo da je to zapaljenje pluća ili epileptiformni napad ili epilepsija. Takođe, zbog nedovoljnog dotoka kiseonika u mozak moguća je kao komplikacija oštećenje mozga u smislu encefalopatije – kaže epidemiolog.

Vakcina kao zaštita postoji, ali je obuhvat nezadovoljavajući. Epidemiolog objašnjava i da li je to uzrok ove epidemije.

– To je jedan od uzroka. Mi nemamo željeni obuhvat od 95% od dece da počnu vakcinaciju u trećem mesecu života i da imaju obuhvat od 95% sa te tri doze, odnosno tom primarnom imunizacijom. Takođe, još imamo gori obuhvat revakcinom sa 18 meseci, odnosno u drugoj godini života. To su unazad pet godina, kad pričamo o obuhvatu sa tri doze, kretao između 80 i 90, a obuhvat revakcinom u drugoj godini života je još gori i kreće se između 70 i 85. To je jedan od razloga. Drugi razlog je to što nama obolevaju i kompletno vakcinisana deca, ali naučno dokazana činjenica je da vakcina, koja u svom sadržaju ima i komponentu protiv velikog kašlja, daje solidan imunitet otprilike koji traje 6 do 10 godina. Nakon tog perioda imunitet više nije toliko jak da može da spreči obolevanje, tako da mi od 700 obolelih imamo 65% kompletno vakcinisane dece u skladu sa uzrastom, ali to su deca koja su se posljednji put susrela sa vakcinom koja ima u svom sadržaju komponentu protiv velikog kašlja, u drugoj godini života. I sada imaju 12, 13 i 14 godina. Ta deca su nam najviše brojčano zastupljena – kaže Begović Lazarević.

Ona je pojasnila i na koji način treba zaštititi bebe do tri meseca, budući da tek tada mogu da se vakcinišu.

– Bebe koje još nisu stasale za vakcinaciju treba u ovakvoj epidemiološkoj situaciji da imaju što manje kontakata sa svojim okruženjima, ako imaju stariju braće i sestre. Zaštita je tako što će ta deca u njihovom okruženju – koja žive u istom domaćinstvu – biti vakcinisana – objašnjava epidemiolog i dodaje šta može da se očekuje u narednim danima:

– Nezahvalno je da dajemo prognozu jer mi nismo imali zadnje dve decenije epidemiju ovih razmera, ali mi primećujemo da sad u januaru, na primer, imamo 33 prijavljena novoobolela. Smanjuje se cifra, moguće da će doći do postepenog smanjivanja i da će se steći uslovi da se odjavi epidemija možda u martu, ali u svakom slučaju niko ne može da prognozira dalji tok epidemije.

(Blic)