Bračni par u Srbiji držao ženu kao roba: Oduzeli joj pasoš, terali da ih masira…

„Državljanka Filipina bila je žrtva trgovine ljudima radi radne eksploatacije u Srbiji, a nadležne državne institucije je nisu zaštitile, već su dovele u pitanje njen legalan status“, piše portal VOICE iz Novog Sada.

Ona je za VOICE ispričala da su joj oduzeli pasoš i nepuna dva meseca je obavljala kućne poslove u domaćinstvu jedne imućne porodice u Beogradu što se pretvorilo u izrabljivanje.

Pre dolaska radi rada u Srbiji, stupila je u kontakt s pravnicom pri advokatskoj kancelariji Jeličić, Manuelom A., rukovoditeljkom odeljenja za korporativno pravo za posao sa inostranstvom.

– Rekla mi je da postoji porodica iz Srbije koja bi htela da me zaposli. Imala sam intervju s njima. Nisu mi rekli koliko je velika kuća, već samo da imaju dadilju i četvoro dece i da će im trebati pomoć s njima. Ništa detaljnije. Ali sam ipak prihvatila, jer sam već imala iskustva rada sa decom – objasnila je državljanka Filipina.

Međutim, ugovor je bio fiktivan, navodi VOICE.

Kada je sredinom oktobra 2021. godine stigla u Srbiju, državljanka Filipina je, kako kaže, brinula o deci i obavljala sve kućne poslove u domu imućne beogradske porodice.

– Obaveze su mi oduzimale između 14 i 16 sati dnevno – navela je sagovornica VOICE-a.

– Rad bih počinjala u šest ujutro, a završila bih oko osam uveče. Nakon toga, zahtevali bi od mene masažu, pa bih radila i do 11 uveče. Tražili su i da idem do suprugove sestre da radim masažu – opisala je svoj radni dan.

– Jednom sam ih pitala: ‘Mogu li da učim, da uradim nešto za sebe posle posla?’. Oni su mi na to odgovorili da nisam došla ovde da se sunčam, nego da radim – navela je.

Portal navodi da je, pored toga, državljanka Filipina bila pod stalnom prismotrom, a kretanje van kuće je bilo strogo kontrolisano.

– Kad god bih želela da izađem, sa mnom bi uvek išao njihov vozač. Ako želim da odem kod moje sestre (koja takođe radi po domaćinstvima u Srbiji), on bi me odvezao, sačekao sat vremena ili koliko u parku, i onda bi me dovezao do kuće – ispričala je.

Ophođenju poslodavca prema Samanti za VOICE je svedočio i vozač koji je u to vreme takođe bio angažovan u domaćinstvu.

Ni pasošem nije mogla slobodno da raspolaže, već joj je bilo rečeno da će ga čuvati poslodavac dok ne dobije boravišnu dozvolu, navodi se u tekstu.

Kada je počela da traži da joj vrate pasoš i kada je bezuspešno pokušavala da prijavi privremeni boravak, počeli su problemi.

– Rekli su mi da će me poslati kući jer im pravim probleme – ispričala je ona i navela da su joj kupili avionsku kartu i rekli da će mi pasoš dati „tek pred čekiranje, kada već budem stala u red“ na aerodromu.

Uspela je da ode iz Srbije uz pomoć vozača koji je nedugo pre toga napustio svoju poziciju u domaćinstvu beogradske porodice.

– Rekao sam joj da jednostavno traži svoj pasoš, a kada ga uzme, doći ću po nju i dovešću je kod nas dok se ne snađe. Na aerodromu je bilo prilično zategnuto. U jednom momentu sam video da Samanta nema dovoljno snage da se odupre. Zamolila me je da siđem dole. Pošto me advokatica poznaje, bila je iznenađena što me vidi. I mi smo tu, mislim, Samanta je uzela pasoš i mi smo otišli – ispričao je vozač.

Njen slučaj je prijavljen Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima da bi počela postupak formalne identifikacije i regulisanja legalnog boravka, a u taj proces je bila uključena Danijela Nikolić, članica tima nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima Astra iz Beograda.

– Njen slučaj sadrži jasne pokazatelje da je u pitanju žrtva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije: … nevažeći ugovor o radu, predugo radno vreme koje je u suprotnosti s domaćim zakonodavstvom, ograničeno kretanje, neisplaćivanje zarada i niz uslovljavanja od strane poslodavca – navela je Danijela Nikolić.