Čuveni doktor upozorio da je ova vrsta hrane dovodi do rane smrti, a jedemo je gotovo svaki dan

• Britanski infektolog upozorava na opasnost ultra-prerađene hrane
• Ultra-prerađena hrana može biti smrtonosnija od pušenja

Dr Kris van Tuleken, britanski infektolog i voditelj BBC-a, u popularnom podkastuizjavio je da ultra-prerađena hrana može biti smrtonosnija čak i od pušenja. U razgovoru sa voditeljem Stivenom Bartletom, doktor je istakao da gotovo svi svakodnevno konzumiramo ovu vrstu hrane, često nesvesno.

Govoreći o svojoj knjizi „Ultra-Processed People“, poznati dokror je objasnio da savremeni čovek godinama unazad ima nedomicu u vezi sa tim šta je zdrava ishrana. Ipak, on detaljno objašnjava kako prerađena hrana negativno utiče na naše zdravlje, ali i izaziva zavisnost goru od cigareta, alkohola, pa i kockanja.

„Hranu koja nas ugrožava zvali smo ‘džank fud’ i ‘prerađena hrana’, ali nismo imali adekvatan sistem za njeno označavanje, iako se radi o globalnoj pandemiji bolesti“, rekao je doktor.

Prema njegovim rečima, loša ishrana – definisana kao bogata ultra-prerađenim namirnicama – danas je vodeći uzrok prevremene smrti, čak i ispred duvana. To važi ne samo za siromašne zemlje, već i za siromašne slojeve u razvijenim državama, uključujući Veliku Britaniju.

Ekološki problemi

Dr van Tuleken upozorava i na širi ekološki uticaj ove industrije.

„Ultra-prerađena hrana nastaje u okviru sistema proizvodnje koji je vodeći uzrok gubitka biodiverziteta, drugi uzrok emisije ugljen-dioksida i prvi uzrok zagađenja plastikom“, navodi.

On objašnjava da je pojam ultra-prerađene hrane prvi put definisan 2009/2010. godine u Brazilu, a da su najrelevantnija istraživanja sprovedena upravo u Latinskoj Americi, u zemljama poput Meksika, Kolumbije i Brazila.

„U tim državama gojaznost gotovo da nije postojala, a za samo deceniju postala je vodeći javnozdravstveni problem“, ističe dr van Tuleken.

Prema njegovim rečima, jedina stvar koja se promenila u tom periodu bio je masovni uvoz industrijski prerađene hrane iz zapadnih zemalja. On upozorava da ona nije odgovorna samo za gojaznost, već i za niz drugih zdravstvenih problema – uključujući preranu smrt.

Posebno ističe da je ultra-prerađena hrana za neke ljude jednako zavisnička kao duvan, alkohol, kockanje ili droga – i da za to postoji snažna naučna osnova.

„Teranje ljudi da ‘prestanu da jedu đubre’ najčešće ima kontraefekat – guramo ih ka navikama koje su još štetnije“, kaže on.

Naučne studije takođe potvrđuju ove tvrdnje. Jedna analiza zaključuje da „visok unos prerađene hrane povećava rizik od brojnih hroničnih i mentalnih bolesti, a nijedna studija ne pokazuje pozitivan efekat po zdravlje“.

Druga studija povezuje visok unos ultra-prerađene hrane sa povećanom smrtnošću od svih uzroka, uključujući i kardiovaskularne bolesti.

U komentarima ispod videa, jedan muškaraca naveo je kako mu saveti dr van Tulekenom promenili život. Nakon što je u junu 2023. počeo da izbacuje ultra-prerađenu hranu, uspeo je da bez rigorozne dijete i uz minimalnu fizičku aktivnost smanji telesnu težinu sa 112 na 99 kilograma za samo pet meseci.

Šta je ultra-prerađena hrana?

Ultra-prerađena hrana (UPF – ultra-processed food) je industrijski proizvedena hrana koja sadrži sastojke koje ne koristiš kod kuće i koji ne postoje u prirodnom obliku, poput:

• emulgatora
• veštačkih aroma
• bojila
• pojačivača ukusa
• stabilizatora
• hidrogenizovanih biljnih ulja
• sirupa od glukoze, fruktoze ili kukuruza

Ove namirnice su osmišljene tako da budu izuzetno ukusne, jeftine, dugotrajne i „zarazne“, a često sadrže malo pravih nutrijenata, dok su bogate šećerom, solju i nezdravim mastima.

Primeri ultra-prerađene hrane

• čips i drugi industrijski grickalice
• gazirani i zaslađeni napici
• gotova jela iz zamrzivača
• instant supe i nudle
• industrijski sladoledi i kolači
• žitarice za doručak sa dodatim šećerima
• mnoge vrste industrijskih kobasica, pašteta, viršli
• proteinske pločice, keksići i energetski napici
• fabričke verzije hleba sa aditivima