Danas je Đurđevdan, a ovaj običaj treba uraditi za berićetnu godinu

Danas, 6. maja, pravoslavni vernici obeležavaju Đurđevdan, jednu od najvećih srpskih slava i praznik sa brojnim običajima. Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan su postojala na ovim prostorima i pre nego što je srpski narod primio hrišćanstvo.

Sveti Đorđe je „svojim praznikom“ samo zauzeo mesto staroslovenskog božanstva plodnosti – Jarila, pa je zbog toga najveći broj običaja koji postoje u Srbiji veoma star i u vezi je sa zaštitom, zdravljem i plodnošću.

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju ovom vodom:

-deca – da budu zdrava kao dren,

-devojke – da se momci grabe oko njih,

-stariji – da budu zdravi,

-domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana.

Na Đurđevdan treba izaći na polja gde se bere cveće. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili “berićetni“, pa se u narodu kaže: “Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.

U nekim krajevima Srbije se tokom branja cveća devojke i mladići „gađaju“ biljkom prilepača. To je korovska biljka, stablo joj je uspravno ili malo poleglo, a listovi na vrhu su lepljivi. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju, pa ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona „zalepiti za vas“.

Slično, na Đurđevdan se od leske prave krstići – jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju provuče druga i tako se napravi krstić koji se stavlja na kuću i na njivu jer se veruje da on štiti od gromova i zlih sila.

Još jedno drvo danas ima posebno značenje, a to je grab. Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani, kako bi se vaša simpatija „grabila“ za vas. Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan, kako bi lakše našli bračnog druga.

Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana! Ako to uradite, rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio lek. Ako vam se već desi da danas zadremate, onda na Markovdan treba “spavati na istom mestu” i bol će nestati.

Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih negde daleko i tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine.

Običaj je i da žene i devojke donesu uveče kući vodu sa vodeničkog kola. U nju treba staviti različito bilje, a naročito selen, pa se na Đurđevdan tom vodom umiti, da bi se od njih “svako zlo i prljavština otresli i otpali”.

Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro, godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, narod čeka velika suša.

Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo“. Slično, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž jer se veruje da baš tada neko može da „obere njivu“ tj. bacanjem čini prenese rod u svoj posed.