Krstovdan je praznik koji pravoslavni vernici proslavljaju dva puta godišnje, prvi se obeležava 18. januara, a drugi, jesenji Krstovdan, 27. septembra. U slavu Časnog krsta, dan se provodi u strogom postu i molitvi.
Post na jesenji Krstovdan podrazumeva dve faze – duhovni i telesni. Duhovni post, koji je i značajniji od telesnog, predstavlja uzdržanje od loših misli i dela i vežbanje ljubavi, mira, sloge i strpljenja.
Telesni post se odnosi na izbegavanje namirnica životinjskog porekla, kao i ulja, vernici uglavnom praktikuju post na vodi.
U nekim krajevima Srbije na Krstovdan se jedu grožđe i hleb. Period posta podrazumeva trud da se stekne unutrašnji mir, ali i čišćenje tela i duše.
Za ovaj praznik se vezuje uzrečica još iz starih dana koja glasi – “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti!”
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto.
Na taj dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.
Na zimski Krstovdan se sveti vodica, a i na jesenji, prema običaju treba u dom uneti osveštan bosiljak, biljku za koja se veruje da štiti dom od negativne energije i simbolizuje mir, prenosi Ns uživo.
Za Krstovdan treba jesti grožđe, jer je ovo voće simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a smatra se da oni koji ga na ovaj praznik jedu privlače sreću i obilje. Još jedan običaj zadržao se do danas, a to je da na Krstovdan treba vratiti sve dugove.
