Danas je Spasovdan: Ovo danas nikako ne radite da ne privučete zlo!

Sprska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan, koji je ujedno i slava Beograda. Praznik se obeležava 40 dana posle Hristovog vaskrsenja i evo kakvi običaji ga prate.

Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti, a njegovi učenici su se našli za trpezom tog dana, šest nedelja od njegovog vasksenja. Tada im se obratio: „Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetog ne izlaze iz Jerusalima. Tako su i mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spsavati u veri – odatle naziv Spasovdan. Tako se U Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija.

Spasovdan se uvek obveležava u u četvrtak – šesti četvrtak po Vaskrsu. Jedan je od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika. Slave ga brojni vernici kao krsnu slavu. Kao gradsku slavu proslavlja ga i Beograd. Tog dana je 1403. godine despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava. Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1992. godine.

Smatra se od davnina jednim od najsrećnijih dana u godini. Za praznik se vezuju brojni običaji koji su deo tradicije i narodnog verovanja. Vremenom su se običaji promenili ili izgubili.

Jedan od njih glasi. Pre zore na sam Spasovdan takozvane Krstonoše odlaze do zapisa odnosno osveštana stabla. Nose barjak i krst, a ljudi koji prate kite drvo cvećem i određenim đakonijama. Krstonoše idu u krug oko zapisa uz pesmu i molitivu, prisustvuje i sveštenik. Takav običaj odnosno litije donose boljitak porodici, ali i dobar prinos na njivama, kao i povoljne vremenske uslove da rod bude još bolji. Osveštena stabla smatraju se svetim i nikako ih ne treba seći.

Običaj kaže da se na Spasovdan ne radi da grom ne udari, i da se time ne prizovu loše stvari. U pojedinim krajevima zemlje po njivama, baštama, torovima postavljaju se krstovi od leskvine ili leskov štap.

Važio je ranije i ovaj običaj. „Žene se ne umivaju, deca i žeen ne kupaju, a muškarci ne briju“. Ne treba spavati popodne, da se ne bi dremalo preko cele godine, glasi još jedno narodno verovanje. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Spremala se cicvara. Vernici su posle obreda u crkvi goste vodili kući na bogat domaćinski ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se ispred crkve gde se slavilo uz piće i pečenje.