Danas je Velika Gospojina, veliko crveno slovo: Ovaj običaj donosi sreću i zdravlje porodici

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Uspenje presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu je ovaj dan poznat kao Velika Gospojina, praznik majki i dece.

Velika Gospojina obeležava se kao uspomena na Bogorodice i prema crkvenom predanju je dan kada se vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.

Ovo je jedan od pet Bogorodičinih praznika i u crkvenom kalendaru upisan je crvenim slovom, što svedoči o značaju praznika. Poslednji je veliki praznik u crkvenoj godini, koja počinje 1. septembra, a završava se krajem avgusta.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, a ponegde se može naći informacija i da je poživela do 72. godine, te da je nadživela svog sina i nastavila njegovu misiju.

Običaji na Veliku Gospojinu

Prazniku je prethodio dvonedeljeni post, pa se danas vernici, a posebno žene, pričešćuju.

Uspenje Presvete Bogorodice se praznuje i kao krsna slava, a obeležavaju ga i neke zanatlije, među njima i užarski esnaf.

Odvajkada se ovaj dan smatrao praznikom žena i majki, pa je u narodu običaj da se danas ne rade nikakvi veliki poslovi. Takođe, ne bi trebalo danas otpočinjati ništa novo.

Jedan od najučestalijih i najlepših narodnih običaja na Veliku Gospojinu jeste branje lekovitih biljaka i travčica, jer se veruje da je danas njihovo dejstvo još delotvornije. Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama. Posebno je važan bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.

Ljudi sa zdravstvenim tegobama umivaju se lekovitom vodom sa izvora na današnji dan, verujući da će im Bogorodica podariti isceljenje.

Običaji u toku Međudnevnice

U narodu se period između Velike i Male Gospojine, koja se slavi 21. septembra, naziva međudnevnica, a veruje se da je to najbolji period za branje svih plodova i lekovitih trava, a postoji i običaj odlaska na lekovite izvore u ovim danima.

Tada žene beru takozvane međudnevičke trave: kičicu iz familije lincura, ricinus, hajdučku travu, papričicu, ugaslicu, konjski bosiljak, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke i malu zelenu lubenicu. Ovim travama leče se razne bolesti.

Veruje se da se tokom međudnevice Sveti Sava dogovara sa zverima o tome koliko štete će napraviti preko zime. Slično, u ove dane su zmije najljuće, pa ih se treba čuvati. Svaki deo domaćinstva bio je uključen u ovaj praznik. Od živine su se ostavljala međudnevička jaja, nisu se koristila u ishrani već samo za izleganje novih pilića.