- Cveti su praznik u srpskoj pravoslavnoj crkvi, obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim
- Na Cveti se narod okupljao u radosti, bez veselja, Ponegde se slavi kao zavetina
Danas, dan posle Lazareve subote, srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Cveti, uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje. Kako pada na proleće, u narodu je vezan i za buđenje prirode i njeno cvetanje.
U pravoslavlju se danas, nedelju dana pre Uskrsa, podseća na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, iliti Cveti. Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.
Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad. Time se ispunilo staro proročanstvo „Evo car krotki ide i jaše na magarici“.
Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje. Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubičice.
Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju.
U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja.
U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima „Evo mene, a evo vama rata sa Turcima“. Veoma mali broj porodica danas slavi krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.
