DNEVNICA 6.000 DINARA U SRBIJI, ALI NIKO NEĆE DA RADI!

Sezonsko voće i povrće uveliko se šareni na pijačnim tezgama, ali cene vrtoglavo rastu

Proizvođači visoke cene pravdaju lošim vremenskim uslovima, mrazom i sušom, dok potrošači ističu da je kupovina trešanja, jagoda, kajsija postala luksuz.

Zbog čega cene rapidno rastu, ko je kriv, ima li spasa za poljoprivrednike i kako kupiti domaće proizvode a ne potrošiti pet crvenih novčanica, govorio je Nemanja Antić, ekonomista.

– Ako pitate prodavce i ljude koji vode tezge, oni će reći da je cena mala i da ne mogu da zarade. Zlatna sredina je presek ponude i tražnje, ako se gajba kajsija proda za 600 din – to je fer plej. Ne bi se ona prodavala da je preskupa, ostala bi neprodana ako je skupa. Bivše Jugoslovenske zemlje ne razumeju da je cena uslovljena tržišnom. To vam je kao cena stanova, do god se svi prodaju cena ima razloga da raste. Ja obilazim pijace i još nisam naišao na prodavca na pijaci koji prodaje trešnju za 1600 dinara, a da je rekao da je cena visoka. Svi su mi rekli „idi beri ti, sadi ti, pa prodaj za 1600 i obogati se na trešnjama“ – kaže Antić i dodaje:

– Sa druge strane, ne može renta na Novom Beogradu biti 1500 evra, a da trešnja ne bude 1600 dinara. Mi zaboravljamo da smo mi zemlja seljaka na brdovitom Balkanu, a naši ljudi hoće avokado, trešnje. Berači malina su plaćeni od 200 do 260.000 dinara, niko neće da bere. Ovde kod nas je prestao da se uvažava rad, ljudi masovno hoće na neke šeme da zarade pare i niko neće od trgovine da radi. Pod tim okolnostima, naravno da je visoka cena malina.

Oglasi nude dnevnica od 4.000 do 6.000 dinara, najčešće bez hrane, ali i pored toga, malinari kažu da nema dovoljno zainteresovanih.

MLADI NISU ZAINTERESOVANI, STARIJI NE MOGU DA IZDRŽE TEMPO

Radovi u malinjacima i plantažama kupina već su počeli, ali nedostatak radnika tera domaćinstva da uključuju sve članove porodice. Berba bobičastog voća zahteva rad i po deset sati dnevno, ali je, uprkos naporu, dobro plaćen sezonski posao.

Problem se ponavlja iz godine u godinu – mladi ne žele da rade u poljoprivredi, a stariji ne mogu da izdrže tempo. Time se smanjuje produktivnost, a domaći malinari ostaju bez pomoći u ključnom delu sezone.

Kurir