“Nasilje nikada ne može biti rešenje”, poručio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu poliitku i bezbednost Žosep Borelj – povodom odluke dela Srba sa severa Kosova o uklanjanju barikada kojim su blokirali saobraćajnice na tom području.
“Na severu Kosova je u smirivanju napetosti prevladala diplomatija. Pozdravljamo odgovorno vođstvo predsednika Vučića i premijera Kurtija. Sjajan timski rad Evropske unije, Sjedinjenih Država i KFOR-a. Hvala svima koji su bili angažovani. Sada je potreban hitni napredak u dijalogu”, poručio je zvaničnik Evropske unije – posrednik u dugotrajnim pregovorima Kosova i Srbije o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
“Čini se da je došlo do mirnog rešenja ove nesrećne situacije – što me raduje”, ocenio je u komentaru za Glas Amerike bivši američki ambasador u Prištini Greg Delavi.
“Nadam se da će i Kosovo i Srbija razmisliti o događajima u poslednjih nekoliko nedelja i udvostručiti svoje napore da postignu trajni mir za dobrobit svih svojih građana”, zaključio je penzionisani američki diplomata koji je na Kosovu službovao od polovine 2015. do sredine 2018.
Pol Mekarti, direktor za Evropu u nevladinom Međunarodnom republikanskom insititutu(IRI) smatra da može doći do smirivanja napetosti.
„Ako se barikade uklone i kosovska strana ispuni očekivanja od nje – mislim da se to može smatrati pozitivnim razvojem situacije – koja bi mogla dovesti do smanjena tenzija„, kaže Mekarti za Glas Amerike.
Odluku dela Srba sa severa Kosova da posle devetnaest dana obustave blokadu puteva zbog koje su bili nedostupni granični prelazi Jarinje, Brnjak i Merdare, između Srbije i Kosova, saopštio je u sredu kasno uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On se prethodno sastao sa delom političkih predstavnika i građana srpske nacionalnosti sa severa Kosova u gradu Raška na jugozapadu Srbije.
Tada je saopštio da je dogovoreno uklanjanje barikada i da će to biti sprovedeno u delo u narednih 24 ili 48 sati.
Mekarti ocenjuje da su se u ovom slučaju Kosovo i Srbija našli pred teškim izazovom i da je napravljeni iskorak bio jedino rešenje.
„Imajući u vidu iskazanu želju da se Srbija priključi Evropskoj uniji – Vučić je posebno osetljiv na moguće posledice ukoliko bi na Kosovu izbila otvorena neprijateljstva„, ukazuje Mekarti – direktor za područje Evrope u IRI-ju.
Zvanični Beograd i predsednik Srbije više puta su negirali bilo kakve veze sa odlukom dela Srba sa severa Kosova da podignu barikade na tamošnjim saobraćajnicima.
Međutim, odluka o uklanjanju barikada je doneta nakon konsultacija dela kosovskih Srba sa predsednikom Srbije – koju je javnosti u sredu uveče saopštio Aleksandar Vučić.
Takav razvoj događaja inicira razmišljanja o neposrednoj ili posrednoj povezanosti Beograda sa postupkom blokade dela saobraćajnica na severu Kosova.
„Mislim da je Vučić preuzeo inicijativu u odlučivanju šta bi trebalo da bude učinjeno. I to nikoga ne bi trebalo da iznenađuje„, smatra Mekarti.
Nova kriza na severu Kosova, koja je kulmunirala postavljanjem barikada, počela je nakon hapšenja nekolicine Srba – koje je kosovska policija sumnjičila za napad na službena lica.
Prvi takav slučaj bilo je privođenje bivšeg kosovskog policajca Dejana Pantića – koga su kosovske vlasti teretile za napad na službenike Centralne izborne komisije i policiju.
Pantić je iz zatvora prebačen u kućni pritvor, što je bio delimično ispunjen uslov za uklanjanje barikada dela kosovskih Srba, koji su tražili njegovo oslobađanje.
U svom osvrtu za Glas Amerike Pol Mekarti je precizirao da će se, ukoliko u skorijoj budućnosti ne bude postignut sporazum o statusu Kosova, ponavljati slična žarišta i problemi.
„Ne možemo očekivati da se Priština i Beograd sami dogovore – isključivo zajedničkim naporima evropskih prestonica, Brisela i Vašingtona, dve strane mogu da postignu trajno rešenje“, zaključio je Pol Mekarti – stručnjak vašingtonskog Međunarodnog republikanskog instituta.
Uoči poslednje u nizu kriza između Kosova i Srbije, njihovi međunarodni zapadni partneri očekivali su napredak u dijalogu dve strane, zasnovan na predlogu Evropske unije o dijalogu – čiji su inicijatori bili Francuska i Nemačka.
Zvanična verzija tog dokumenta i dalje je nepoznata široj javnosti.
