Hitnoj se usijali telefoni, ljudi kolabiraju, ali ima puno i nervoze i agresije

Počelo je leto, ali već nekoliko dana u našoj zemlji vladaju tropske temperature zbog čega Hitne medicinske službe u Srbiji imaju pune ruke posla.

Preko dana su prema rečima lekara imali intervencije na otvorenom zbog kolapsnih stanja.

Lekari navode da je pet grupa hroničnih bolesnika najugroženije, i napominju da sada u ishrani treba izbegavati mlečne proizvode i meso.

– Izlaganje suncu treba da bude umereno, pogotovo za ljude koji su imali intervencije na srcu, posle srčanih i moždanih udara, a to važi za najmlađe i najstarije – upozoravaju lekari.

Navode da je pet grupa hroničnih bolesnika najugroženije, i napominju da sada u ishrani treba izbegavati mlečne proizvode i meso.

Hitnoj pomoći uglavnom su se javljali hronični bolesnici i osobe koje su imale problema sa gušenjem, a povećan je broj aritmija. Dr Danijela Jevtić ponavlja male savete za vrele dane, o „ponašanju“ na suncu, ishrani i vožnji.

– Hitna pomoć intervenisala je tokom noći ukupno 85 puta, od toga je 20 intervencija bilo na javnim mestima, i to najviše zbog osoba u alkoholisanom stanju i onih kojima je pozlilo zbog visokih temperatura – navela je dr Danijela Jevtić.

Dr Danijela Jevtić je podsetila da je visoka temperatura opasna i za saobraćaj – bilo za pešake ili vozače, na kupalištima, kao i za „kućni traumatizam“.

– Izlaganje suncu treba da bude umereno, pogotovo za ljude koji su imali intervencije na srcu, posle srčanih i moždanih udara, a to važi za najmlađe i najstarije – navela je ona.

Pet grupa hroničnih bolesnika najugroženije

Prva stvar koju treba uraditi kada dete klone je napojiti ga, ukazuje doktorka.

Kaže i da su veoma su slične tegobe i kod najstarijih osoba.

„Dešavaju se nervoze, agresivna ponašanja, povećan je broj aritmija – navela je dr Jevtić i dodala da su najugroženiji:

• dijabetičari
• epileptičari
• psihijatrijski bolesnici
• ljudi koji su imali intervencije na srcu i mozgu

Što se tiče ishrane, savetuje lakšu hranu, izbegavanje mlečnih proizvoda i mesa. Kada se kreće na put, treba napraviti pauzu pre premora, a vozilo provetriti da bismo izbegli toplotni udar, rekla je dr Danijela Jevtić i dodala da se to pogotovo odnosi na decu.

„Ovi ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovništva koja su posebno osetljive na visoke temperature, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih oboljenja, dijabetesa i sl.). Takođe su ugrožene i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koji koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama“, navode iz Doma zdravlja Niš.

Iz ove zdravstvene ustanove građanima Niša sa uputili i savete kako se ponašati tokom velikih vrućina.

„U najtoplijem delu dana – između 10 i 17 časova treba izbegavati boravak na otvorenom. Uvek nositi bočicu sa vodom . Lagana ishrana, adekvatna odeća i obuća. Klimu u stanu trebalo bi podesiti da razlika između spoljašne i unutrašnje temperature iznosi od 8 do 10 stepeni, a ujutru i noću treba otvarati prozore i provetravati prostorije u kojima se boravi. Takođe, mora se voditi računa o garderobi koja se nosi, obavezno zaštiti glavu i kožu“, dodaje se.

Navode i da visoke temperature i nagle promene vremena mogu biti veliki stres za organizam, pa preporučuju da se pije što više tečnosti, jede što laganija hrana i da ne treba da se preteruje sa fizičkim aktivnostima. Savetuju i da tušira i kupa mlakom vodom.