„Moje najveće razočaranje je Zdravko Čolić. On nikada nije zaradio ni jedan jedini dinar“: Poznati menadžer šokirao…

Nekadašnji menadžer „Zabranjenog pušenja“, Dragan Kiki Zurovac, progovorio je svojevremeno o saradnji sa Zdravkom Čolićem i istakao da mu je posle rada sa njim ostao gorak ukus u ustima.

– Moje najveće razočarenje je Zdravko Čolić, on nikad nije zaradio nijedan jedini dinar. Nije imao, i to je ružno reći, ali ja evo sad govorim… Pokušao je da radi neke koncerte, i onda je nešto Bregović rekao: „Hajde ti pokušaj“. Međutim, to je sve propalo… – istakao je Kiki.

– 1999. godine sam ga ja vratio na scenu i čovek je zaradio 350.000 maraka, keš mu je dat. Ja sam pripremio posao koji je tek trebao da donosi milione. Njega i sad smatraju najbogatijim pevačem, a on nikada nije imao, dinara pre toga nije zaradio – rekao je bio u „Gravitacija“ podkastu.

Zdravko je svojevremeno bio u pritvoru

Malo je poznato da je Čola jednom prilikom završio u pritvoru. O tome je samo jednom detaljno pričao. Čola je sredinom osamdesetih godina prošlog veka želeo da postane privrednik. On je imao ideju koju je krenuo da sprovodi u delo, ali mu se zbog toga dogodila nezgoda, zbog koje je završio kod sudije i dobio dosije.

On je otkrio da je bio priveden u Makedoniji zbog sumnje kupovine deviza, a potom pušten da se brani sa slobode.

– Bio sam neka vrsta menadžera i čoveka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije, a šira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhapšen u Ohridu zato što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu – ispričao je tom prilikom pevač.

– Bilo je vrlo neprijatno. Ljudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me sve vreme jer šta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista… A ja natovaren u grombi kaputu, kao u pesmi Bijelog dugmeta, i oni me sačekaju i uzimaju mi sve devize. Kasnije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sačekao osam meseci, ne bi do tog hapšenja ni došlo. Ali to su bile čiste pare, nikakva „crna lova“ – istakao je Čolić, pa otkrio kako su ljudi reagovali na pomenutu situaciju.

– Prvi dan sam bio u kancelariji kod načelnika. Poštovan sam. Voda i pljeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Ceo dan traje razgovor, od osam ujutru do osam uveče. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Posle tri dana, pušta me istražni sudija i branim se sa slobode. Na smenu su ulazili ljudi da prate suđenje, na uvodnoj reči jedni, pa oni izlaze da uđu drugi da saslušaju odbranu i na optužnicu dolazi treća grupa ljudi. Kada bi dolazili na suđenje, neki bi vikali: „Kriv je, osudite ga“, neki drugi su vikali: „Gde ste osudili čoveka, pa svi kupujemo devize?“ I, naravno, da dođe Ante Marković i donese zakon da svi možemo kupovati devize – kazao je tada Čola.