Nemanja, Nikola i Milica otiimaju se za lopatu i motiiku, ne za telefone i video igrice, naučeni da rade od malena!

Retki su danas primeri aktivne uloge dece u porodici, naročito u selima, njihove odanosti i poslušnosti prema roditeljima, pomoći u svakodnevnim poslovima. Takvi primeri su u ovo doba i te kako zapaženi.

Braća Nemanja i Nikola Misimović, učenici Osnovne škole u Vrbaškoj kod Gradiške, pomažu roditeljima. Njih dvojica, zajedno sa sestrom Milicom, rade u bašti, na njivi, kose seno, sakupljaju travu, čiste dvorište, okopavaju vrt… Misimovići se igraju sa životinjama, pecaju ribu na potoku, šutaju loptu, igraju skrivača i tragača, prave figure od blata i peska, piše Srpskainfo.

Nekada je to bila svakodnevica mališana, sada je izuzetak, retkost, ponašanje za pohvalu. Nova epoha preusmerila je decu u drugom pravcu, ka video igricama, mobilnim telefonima, televizijskom programu. Misimovići žive drugačije i zato su posebni.

Zora i Miki Misimović, roditelji ovih dečaka i devojčice kažu da oni žive skromno, da deci nisu bili u mogućnosti obezbediti skupocene igračke. Zato su Nemanja, Nikola i Milica izabrali rad kao zabavu, jer su to videli od starijih u svome okruženju.

– Oni su dobri učenici, poslušni i vredni. Niko njih ne tera niti prisiljava na bilo kakve poslove, posebno teške. Ali, oni to hoće, žele da rade, otimaju se za lopatu, motiku, grabulje, kolica… Uporni su u tome, da se iskažu i da nama, meni i supruzi pomognu – ispričao nam je Miki Misimović, varilac sada angažovan u Hrvatskoj.

Njegovu supruga je zaposlena u Drvnoj industriji u Podgradcima. Deca su često sama kod kuće, ali ne brinu za njih.

– Veoma su odgovorni, čuvaju jedni druge. Najstariji Nemanja pazi na dvoje mlađih, na blizance Nikolu i Milicu koji su završili drugi razred. Oni su uvek kod kuće, ili rade na njivi ili se igraju sa psom, trčkaraju uokolo, kupaju se, ljuljaju. Zdravi su ali i vredni – kazala je za Srpskainfo Zora Misimović.

Fizičika aktivnost važna za decu

Fizička aktivnost je veoma važna za decu, u stalnoj zamci moderne tehnologije, smatraju pedagozi, psiholozi i profesori u Srpskoj.

Ova aktivnost potpomaže i mentalnom razvoju. To su pokreti, saradnja s drugima, poštovanje, podizanje nivoa samopouzdanja.

Ova tema, sada je u fokusu celog regiona. Loša iskustva, nasilje u školama podstakli su celu zajednicu na analizu stanja i na traganje za rešenjima. Roditelji često, u želji da obezbede što bolje odrastanje detetu, ne uviđaju suštinu, a to su fizička aktivnost odnosno igra, boravak u prirodi, smatra psiholog Helena Bakić iz Banjaluke. Zanimljivo iskustvo iz bolničke prakse izneo je i ortoped Rajko Dodik.

On kaže da osobe koje su u mladosti bile fizički veoma aktivne i koje su se oprobale u više različitih sportova, koje su radile fizičke poslove, nakon povrede, brže se vraćaju u formu, u normalan život. Suprotno tome, osobe koje nisu bile dovoljno aktivne u mladosti, nisu praktikovale vežbanje, pešačenje, sport i rekreaciju, imaju veće izglede za gojaznošću u kasnijim godinama života.