Obavezni vojni rok u Srbiji kuca na vrata: Od ovoga zavisi kada će zvanično početi

I najveće evropske države – Nemačka, Francuska i Italija razmišljaju da vrate obavezni vojni rok

Prekretnica za pojedine države bili su sukobi u Donbasu 2014. godine, a otrežnjenje za većinu rat u Ukrajini pre četiri godine

Rat na Bliskom istoku i sve složenija geopolitička situacija u svetu bi mogla da ubrza vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji, ocenjuju analitičari za „Blic“. Zbog toga ne bi bilo veliko iznenađenje da prvi regruti na obaveznom služenju vojnog roka zaduže pušku već krajem ove godine.

Da u Ministarstvu odbrane rade na tome otkrio je i ministar Bratislav Gašić koji je rekao da su „stvoreni svi uslovi za ponovno uvođenje vojnog roka koji će trajati 75 dana, a da će od razvoja situacije u svetu i globalnih okolnosti zavisiti da li će služenje vojnog roka početi od decembra ove godine ili od marta 2027. godine“.

Vlade Radulović, predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam kaže za „Blic“ da postoji razmišljanje o vraćanju obaveznog vojnog roka „širom Evrope, a ne samo u Srbiji“.

– Mnoge države članice NATO razmatraju taj korak jer su uvidele da se loše pokazala reforma i potpuna profesionalizacija vojske. U većini evropskih država postojalo je mišljenje da neće više biti velikih, frontalnih sukoba sa masovnim vojskama već samo borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala – ocenjuje Radulović za „Blic“.

Kako kaže, za sve te države stiglo je „otrežnjenje 24. februara 2022. godine kada je izbio rat u Ukrajini“.

– Zapravo za pojedine države prekretnica je bila još 2014. godina i sukobi u Donbasu. Tu pre svega, mislim na baltičke države. Recimo, Litvanija je jedna od država koja je ukinula pa vratila obavezno služenje vojnog roka – navodi Radulović.

Razmišljaju i Nemačka, Francuska, Italija…

Po njegovom mišljenju, usložnjavanje situacije u svetu samo će ubrzati odluku o vraćanju obaveznog vojnog roka i u Srbiji.

– I naša i mnoge evropske države imaju problem zbog slabog popunjavanja profesionalne vojske jer su mladi uglavnom nezainteresovani za vojsku. Zbog toga o obaveznom vojnom roku razmišljaju i najveće evropske države poput Nemačke, Francuske i Italije – kaže Radulović.

„Pažljivo pratimo globalne sukobe“

Inače, Gašić je podsetio da vraćanje obaveznog vojnog roka zahteva određeno vreme.

– Mi moramo najmanje šest meseci ranije da počnemo sa regrutacijom i lekarskim pregledima – naveo je on.

Kako je rekao, pažljivo pratimo globalne sukobe i promene u vojnim doktrinama.

– Vidite koliko je žarišta u svetu. Ratovanje se promenilo, danas su to sukobi uz pomoć visokih tehnologija i dronova, a klasični način ratovanja više nije dominantan – ocenio je Gašić.

„Jedna od novina i raspored služenja“

Otkrio je da će jedna od novina biti i raspored služenja, koji bi trebalo da smanji troškove i olakša vojnicima i njihovim porodicama.

– Vodili smo računa da ne šaljemo mlade iz jednog kraja zemlje u drugi. Planirano je 17 garnizonskih mesta kako bi vojnici služili bliže svojim domovima – rekao je Gašić.

Ipak, napominje da će specijalnosti i dalje određivati raspored, te poručio da ne mogu svi da budu u jednom gradu.

– Zna se gde su raketne jedinice, gde su tenkisti – poručio je Gašić.

Hrvatska već vratila obavezni vojni rok

Podsećanja radi, obavezni vojni rok početkom marta vratila je i Hrvatska gde obuka traje nepuna dva meseca. S druge strane, u Srbiji bi vojni rok trebalo da traje 75 dana od kojih će se 15 dana obuka odvijati na terenu.

Pre nego što uopšte zaduže uniformu, regruti u Srbiji će, prema najavama, proći kroz rigorozan proces selekcije koji obuhvata detaljne sistemske preglede kako bi se utvrdila zdravstvena i psihofizička sposobnost od strane vojno – lekarskih komisija i psihologa.

Budžet kojim je planirano obavezno vraćanje vojnog roka predviđa i isplatu plata regrutima, ali za sada još nije poznato koliki će novac dobiti oni koji „zaduže uniformu“.

Regruti u Srbiji koji dobrovoljno služe vojni rok imaju početnu platu od 53.000 do 61.000 dinara (zavisi od čina).

S druge strane, regruti koji izaberu takozvani civilni vojni rok zbog prigovora savesti, služiće duplo duže – ukupno 155 dana ili pet meseci.

Inače, služenje civilnog vojnog roka drastično će se razlikovati od nekadašnje „obuke u civilu“. Prema najavama, više se neće raditi po bolnicama i pozorištima, već „isključivo u kasarnama“, a zadatak regruta biće „logističko i tehničko održavanje kasarne“.

To podrazumeva „zaduživanje četki, džogera i kutlača, čišćenje kupatila, sređivanje dvorišta, kao i pripremu i serviranje obroka“.

Stroga pravila ponašanja i izgleda

Za sve vojnike važiće stroga pravila ponašanja i izgleda. Svi će morati uredno ošišani i obrijani i da skinu minđuše i pirsinge, saopštili su u Ministarstvu odbrane.

• Muškarci moraju biti uredno ošišani (kosa ne sme padati preko ušiju i kragne) i obrijani
• Nošenje minđuša nije dozvoljeno
• Devojke moraju imati urednu frizuru koja omogućava nesmetano nošenje kape i šlema, bez upadljivih boja kose
• Tetovaže i pirsinzi su dozvoljeni samo ako se ne nalaze na licu ili vidljivim delovima tela.
• Da bi se vojnici lakše pridržavali pravila u okviru kasarni radiće berbernice gde će usluge šišanja biti besplatni

Blic