Opasna zaraza bukti u srpskom komšiluku: „Ako vidite ovo na telu, odmah kod lekara!“

Bolest se prenosi kapljicama, ali je prenos veoma težak i zahteva produženi bliski kontakt

Pacijent se leči antibioticima i prestaje biti zarazan nakon početka terapije

U Hrvatskoj je potvrđen slučaj lepre (gube). Reč je o izuzetno retkoj bolesti, poslednji put je u toj zemlji zabeležena pre više od 20 godina. Period inkubacije bolesti može trajati i do 20 godina, uveravaju lekari i kažu da je reč o izolovanom slučaju koji je potvrđen kod stranog radnika.

– Specijalisti za zarazne bolesti su prvi posumnjali na gubu na osnovu kliničke slike i činjenice da pacijent dolazi iz područja gde su ove bolesti rasprostranjene. Pacijent se leči kod kuće i uzima oralnu antimikrobnu terapiju – potvrdila je Mirela Pavičić Iveljić iz KBC Split.

Da li ima straha od prenosivosti zaraze?

Radi se o stranom radniku koji već dve godine živi u Hrvatskoj. Lepru izaziva bakterija i leči se antibioticima. Nakon početka terapije, osoba više nije zarazna. Njegovi bliski kontakti, uključujući članove porodice, primali su terapiju, iako se nisu razboleli.

– Kontakti obolelih biće pod zdravstvenim nadzorom, i to dugo, pod zdravstvenim nadzorom su pet godina, ali lepra se zapravo veoma teško prenosi i veoma je malo pravih bliskih kontakata, jer je potreban dugoročni kontakt sa nosiocem bolesti – objasnio je Bernard Kaić, HZJZ.

Poslednji uvezeni slučaj u Hrvatskoj zabeležen je pre 32 godine.

Kako se bolest prenosi

Bolest se prenosi kapljicama, ali, srećom, nije lako zarazna. Infekcija zahteva produženi bliski kontakt sa zaraženom osobom, koji traje nekoliko meseci.

Period inkubacije, odnosno vreme od infekcije do pojave prvih simptoma, može trajati godinama.

– Postoje slučajevi kada se prvi simptomi bolesti pojave posle šest meseci ili poslednji kada se mogu pojaviti posle 20 godina i pacijenti su zarazni tokom perioda inkubacije. Zapravo, prvi simptomi bolesti su kožne prirode, odnosno promene na koži koje su obično bezbolne – rekla je Ivana Japriko Cindrić, specijalizant Klinike za infektivne bolesti.

Od hiperpigmentacije do čvorića u težim slučajevima gde se gubi osećaj.

Poslednji importovani slučaj u Hrvatskoj zabeležen je 1993. godine, a lekari uveravaju – to je izolovan slučaj.

Migracije i bolesti

– Nema mesta panici, bolest se ne širi lako, veliki broj ljudi ima prirodni imunitet, neki su vakcinisani protiv tuberkuloze, i čim osoba primi terapiju, prestaje da bude zarazna za okolinu – dodala je Pavičić Iveljić.

Uz povećanu migraciju, dolazi i do povećanja nekih drugih bolesti, poput tuberkuloze.

– Poslednjih nekoliko godina raste, još uvek smo zemlja sa niskom incidencijom, ali broj postepeno raste i povećava se udeo stranaca među zaraženima – rekao je Kaić.

Nova pravila i za zdravstveni deo

Koordinacija porodičnih lekara je prošle godine upozorila da niko od stranih radnika ne traži evidenciju o vakcinaciji ili testiranje na tuberkulozu.

– Ne znamo kakvo je njihovo zdravstveno stanje, ne znamo njihov vakcinalni status, ne vakcinišu se protiv bolesti koje su ovde obavezne, ne vakcinišu se protiv tuberkuloze, ne dobijamo informacije od kojih endemskih bolesti dolaze, tako da je situacija i dalje, mogu reći, haotična – rekla je Vesna Potočki Rukavina, KOHOM.

Međutim, najavljene su promene – izmene propisa o boravku državljana trećih zemalja su u javnoj raspravi. Prema njima, za prvi privremeni boravak biće potrebna potvrda o zdravstvenom i vakcinalnom statusu, koja ne sme biti starija od 90 dana.

(dnevnik.hr)