Pomama u apotekama: Srbi masovno kupuju ovaj suplement u strahu od radijacije!

Farmaceuti upozoravaju na moguće štetne efekte prekomernog unosa joda

Upotreba joda u slučaju radiološke izloženosti ima smisla pod određenim uslovima

U doba ratova u svetu i sve češćih pretnji nuklearnim napadima, kod građana širom Evrope ali i Srbije pojavio se izražen strah od radijacije, stoga se, prema rečima farmaceuta u apotekama sve češće traže suplementi koji sadrže jod jer se smatra da on ima pozitivna dejstva i služi kao zaštita od nuklearnog zračenja. Ti suplementi nisu jeftini, ali to po svemu sudeći ne sprečava veliku potražnju. Evo da li jod zaista može da posluži kao štit od radijacije, i zašto može biti opasan!

„Upotreba joda često kontraindikovana“

– U poslednje vreme je sve veća potražnja za suplementima joda, koja je vrlo često kontraindikovana i neopravdana sa naučne strane. Naime, nedostatak joda može dovesti do gušavosti, uvećanja štitne žlezde, ali isto tako suplementacija jodom na svoju ruku može da dovede do pogoršanja ovih simptoma. Istina je da radioaktivni jod može da izazove karcinom štitne žlezde kod ljudi koji imaju nedostatak joda, jer štitna žlezda ne prepoznaje razliku između elementarnog joda, koji joj je neophodan, i radioaktivnog. U takvim situacijama je upotreba joda opravdana ali samo dok traje izloženost radijaciji, već nakon 24 sata nakon izloženosti radioaktivnom zračenju uzimanje suplemenata joda nema smisla, kaže za RINU magistarka farmacije Jelena Matković iz Čačka.

Preteran unos joda opasan

Takođe dodaje da uzimanje joda kod autoimunih bolesti štitne žlezde kao što je Hašimoto tireoiditis može da dovede do pogoršanja stanja, jer previše joda dodatno usporava rad štitne žlezde.

Suplementi joda su potrebni trudnicama i dojiljama kao i osobama koje ne unose jodiranu kuhinjsku so, mlečne proizvode i morske plodove i ribu, ali svakako pre toga je poželjno da se konsultuju sa lekarom i naravno da ne preteruju u unosu.

Dovoljna samo jodirana so

– Jod je neophodan organizmu za sintezu hormona štitne žlezde. Međutim, područje Balkana pripada teritoriji koja je generalno siromašna jodom, pa se dovoljan unos joda obezbeđuje unosom jodirane soli. Unosom hrane kao što su morske ribe, mleko i mlečni proizvodi, prvenstveno grčki jogurt i sveži sir, jaja, suve šljive, ostvarujemo dnevne potrebe za jodom, kaže Matković.

Ističe da s obzirom da je kuhinjska jodirana so najbolje rešenje da smanjimo nedostatak joda, vodite računa da je pravilno čuvate u zatvorenoj posudi jer vremenom dolazi do gubitka joda. Takođe je najbolje dodavati jodiranu so nakon pripreme jela da ne bi došlo do ispiranja joda tokom kuvanja hrane.

Ima li opasnosti od radijacije u Srbiji

Da nema razloga za strah od radijacije u našoj zemlji, pokazuju podaci Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, prema kojima od početka sukoba na Bliskom istoku nije registrovano povećanje gama zračenja, odnosno da su sve do sada izmerene vrednosti u skladu sa varijacijama prirodnog zračenja i očekivanim sezonskim promenama. Na teritoriji Srbije postoji ukupno 31 merna stanica za merenje radijacije širom zemlje.

(RINA)