Socijalna pomoć za 50 odsto veći broj korisnika

Zahvaljujući donošenju novog zakona o socijalnoj zaštiti broj korisnika socijalne pomoći biće povećan od 50 do 60 odsto, a izdvajanja iz budžeta za novčanu socijalnu pomoć biće veća skoro za oko 70 odsto, s obzirom na to da je za te namene u budžetu izdvojeno 2,7 milijardi dinara. Kako objašnjava Ljiljana Lučić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne zaštite, najviše koristi od donošenja ovog zakona, koji je stupio na snagu 12. aprila, imaće najsiromašniji sugrađani, a posebno višečlana domaćinstva. Prevedeno na jezik brojki, to u finansijskom prevodu znači da će, primera radi, petočlane porodice koje su do sada primale 12.094 dinara sada dobijati između 18.900 i 22.680 dinara, a šestočlane porodice dobijaće između 22.050 i 26.000 dinara. Osim višečlanih domaćinstva, biće bolje zaštićena i ona domaćinstva u kojima su svi članovi nesposobni za rad jer se novčana socijalna pomoć uvećava za 20 odsto.

– Novi zakon o socijalnoj zaštiti ne samo da bolje štiti najsiromašnije osobe u našoj zemlji već kroz razvijen koncept socijalnih usluga štiti i sve građane kojima je potrebna podrška društva. Naime, zakon je doneo niz novih rešenja koja treba da unaprede položaj i pomognu socijalno uključivanje najsiromašnijih i osoba koje pripadaju osetljivim grupama u našem društvu – deci bez roditeljskog staranja, deci i mladima sa smetnjama u razvoju, osobama sa invaliditetom, starima, Romima, žrtvama nasilja, izbeglim i raseljenim – kaže Ljiljana Lučić.

Osnov sistema podrške ovim osobama su usluge u lokalnoj zajednici, bilo da su to dnevni boravci za decu sa smetnjama u razvoju, bilo da je to stanovanje uz podršku, pomoć u kući, personalni asistenti za osobe sa invaliditetom… Zakonom je predviđeno da se osobe smeštaju u institucije tek onda kada su iscrpljene druge mere podrške.

– Treba istaći da su usluge u zajednici do sada bile finansirane projektno, odnosno donatorskim sredstvima i one su se obično gasile po završetku projekta, jer lokalne zajednice nisu imale novac za održivo finansiranje ovih usluga. Novina koju donosi novi zakon o socijalnoj zaštiti jeste podrška u finansiranju ovih usluga iz budžeta Ministarstva rada i socijalne politike putem namenskih transfera za sve opštine koje se po stepenu razvijenosti nalaze ispod republičkog proseka. Međutim, neke usluge u lokalnoj zajednici, kao što su prihvatilište za žrtve trgovine ljudima finansiraćemo iz budžeta ministarstva, bez obzira na stepen ekonomskog razvoja opštine – kaže Ljiljana Lučić.

Ona dodaje da ovaj zakon prvi put u sistem socijalne zaštite uvodi standarde kvaliteta usluga kroz akreditaciju programa obuka i licenciranje stručnih saradnika i svih pružalaca socijalnih usluga, bilo da su oni iz javnog, bilo privatnog ili civilnog sektora.

– Važno je reći da samo licencirani pružaoci usluga mogu konkurisati za budžetska sredstva – kaže naša sagovornica.

Ona ističe da je Srbija jedna od retkih zemalja koja u vreme ekonomske krize zahteva da se smanji javna potrošnja, uključujući i sektor socijalne zaštite – uvećava budžetska izdvajanja, tako da je samo za novčanu socijalnu pomoć budžet uvećan za skoro tri milijarde dinara.

Na to nas obavezuje činjenica da u našoj zemlji, prema poslednjim procenama, živi između 620.000 i 650.000 apsolutno siromašnih osoba, što u statističkom prevodu znači da oko devet odsto stanovništva živi sa nešto više od 8.000 dinara – zaključuje Ljiljana Lučić.