Srbija na udaru nove super oluje: RHMZ upozorava da ovo shvatimo ozbiljno, MUP izdao detaljna uputstva

„Bili smo s detetom na ulici, kolica nam umalo nisu odletela, trčeći sa bebom u rukama bežali smo“, „Izašli smo da prošetamo psa, u sledećem trenutku bežali smo od drveća i granja koje je padalo nama ispred nosa“, „Izašla sam iz autobusa pravo u haos, jeda majka panično je trčala sa bebom u kolicima da nađe da se skloni“.

Građani Srbije u sredu nisu ozbiljno shvatili upozorenja na vremenske nepogode i dolazak superćelijske oluje. Tako su se ljudi sa sve malom decom u kolicima u trenutku haosa našli nasred ulice, mnogi su šetali pse, sedeli po kafićima, šetali parkovima… A onda kada je bukvalno u sekundi počeo prvo izuzetno jak vetar, a zatim i pljusak i grad, bežali su spašavajući živu glavu od drveća i granja, limova, stubova, kontejnera… i svih mogućih predmeta koji su leteli na sve strane… Repriza svega ovoga čeka nas već danas.

Još od 19. jula, pa sve do sutra, 22. na snazi je upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) na mogućnost snažne superćelijske oluje. Ono čemu smo svedočili ove srede, ali i prošlog četvrtka, preti da se ponovi i danas.

A kako se može videti na nekoliko meteoroloških sajtova koji prate trenutne vremenske prilike, u Hrvatsku upravo iz Slovenije stiže novo nevreme. To je ono što će se u nekom trenutku preseliti u Srbiju. Kod naših suseda su se spojile dve jake olujne ćelije u jednu! Nevreme je već počelo u Zagrebu, gde su izdata hitna upozorenja.

Meteorolog Todorović: „Shvatite ovo ozbiljno“

Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je za RTS da u noći između petka i subote i subote i nedelje ponovo možemo očekivati jake grmljavinske nepogode. Ističe da kada RHMZ objavi upozorenje na takvo nevreme, to treba ozbiljno shvatiti i biti svestan potencijalne opasnosti.

Todorović napominje da u takvim letnjim nepogodama ne mogu svi parametri da se precizno izmere zato što su to, kako kaže, tačkasta merenja.

„Nepogode poput pijavica i tornada moguće i kod nas“

– Na primer, u centru grada na Vračaru maksimala brzina je dostigla 65 kilometara, na aerodromu 102 kilometra, ali između tih mernih mesta bilo je podataka da su to bile daleko veće brzine – dodaje Todorović.

Kako dodaje, pri takvim oblacima i nepogodama javlja se dodatni deo ispod baze oblaka koji ide do zemlje u vidu slonove surle, koji se u Evropi i svetu zove pijavica ili tornado, gde maksimalna brzina može da dostigne i 200 kilometara na čas. Ukazuje da je moguća i takva nepogoda na našem području.

Kako se ponašati u slučaju ovako razorne oluje

Kako se ponašati u slučaju ovako razorne oluje? Za početak, nemojte izlaziti napolje! Međutim, kako u ovom trenutku niko ne može da kaže kada će tačno oluja stići u Srbiju i kuda će ti izuzetno brzi i nepredvidivi superćelijski oblaci premeštati, teško da neko od nas može da isplanira vreme tako da se u tom trenutku ne zadesi napolju, pogotovo jer je radni dan.

Da je teško mnogo unapred proceniti kada će biti najjači udar, dokaz je i to što piše na sajtu RHMZ: „Tačnu lokaciju inicijacije, premeštanja i jačine samih nepogoda je unapred teško odrediti, ali je veća verovatnoća pojave u kasnijim popodnevnim i večernjim satima u severnim, zapadnim i centralnim krajevima Srbije. Za konkretne lokacije ćemo izdavati hitno upozorenje na grmlјavinske nepogode jedan do dva časa unapred“.

Sklonite sve terasa, prozore zatvorite i udaljite se od njih

Iz Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a navode da opasnost za vreme oluja preti od veoma jakih vetrova, jakih i obilnih padavina, udara groma i mogućeg grada. Zato je važno da za vreme jakih oluja preduzmete sledeće mere ukoliko ste u zatvorenom prostoru:

– Obezbedite sve objekte koji mogu da odlete usled jakog vetra ili obilne kiše i izazovu materijalnu štetu ili povrede građane. Obezbedite prozore i spoljna vrata i zatvorite sva unutrašnja vrata. Izbegavajte kontakt sa kuhinjskim i kupatilskim slavinama, radijatorima i drugim metalnim predmetima, budući da su dobri provodnici – navode iz Sektora.

U svom stanu sa terasa sklonite sve što može vetar može lako da oduva, kao što su recimo saksije sa cvećem. Isto važi i za dvorište ako živite u kući.

Poučeni prizorima koje smo videli u sredu i prošle nedelje, savet bi bio i da na zatvorene proze supstite roletne i udaljite se od njih tokom oluje. Videli smo kuće koje su usled ogromnog grada izledale kao da se na njih sručila kiša gelera – uništene fasade, porazbijana stakla gde nije bilo roletni, ili su bile izbušene tamo gde su bile spuštene…

Isključite električne uređaje

Električni uređaji u domaćinstvu uključeni u struju jesu opasnost, pogotovo ako su instalacije loše. Ono što nije neophodno, bolje je isključiti.

– Laptopovi, odnosno računari uopšte, čak iako rade na baterije treba ih isključiti kada je grmljavina jer može da dođe do gubitka podataka – navodi profesor Savić.

Ne mora da znači da će laptop biti oštećen, ali podaci će biti zauvek izgubljeni.

Šta raditi kada ste na otvorenom

Ukoliko počne oluja a vi ste na otvorenom, potrebno je da se sklonite od bilo kakvih visokih struktura (jarbola, stubova, tornjeva) i imajte u vidu da je sigurno rastojanje jednako visini strukture.

Izbegavajte visoke konstrukcije, visoko drveće, ograde, telefonske kablove i električne vodove. Pokušajte da pronađete zaklon u zgradi ili u automobilu, a ako to nije moguće, sedite na zemlju. Izbegnite stajanje u blizini zgrada ili automobila u koje ne možete da uđete kao u zaklon. Ukoliko ste u šumi, zaštitite se ispod grana niskog drveća – nikada nemojte stajati ispod visokog drveća na otvorenom prostoru.

Takođe, izbegavajte granicu između šume i otvorenog prostora, radije uđite u šumu. Izbegavajte otvorena polja, vrhove brda i planina, obale, jarkove ili druga vlažna mesta, ne prelazite preko vode, ne plivajte.

Nemojte držati kišobran ili druge metalne provodne predmete u rukama (štapove za golf, štapove za pecanje i slično). Izbegavajte da budete u blizini metalnih objekata, bicikala, opreme za kampovanje i slično.

Nemojte stajati uspravno, čučnite ili se makar sagnite, ne dodirujući zemlju rukama, a ako ste u grupi držite rastojanje od 5 metara između sebe – navode iz Sektora za zaštitu i spasavanje.

– Ako dve osobe stoje na čistini i jedna ima mobilni telefon, a druga ne, rizik da dođe do udara groma je potpuno isti – kaže za RTS profesor u penziji Elektrotehničkog fakulteta Milan Savić.

Ukoliko imate kišobran sa metalnim špicem na vrhu, a grmi i seva, rizično je. Kod nas godišnje od udara groma ili munje strada desetak osoba, piše RTS.

Za one koji se u momentu grmljavine nađu napolju, prostor između zgrada je dobra zaštita, iako je šansa od udara groma minimalna. Rizik je veći ispod metalnih konstrukcija.

Prema Zakonu o stanovanju, svaka stambena zgrada mora da ima gromobran. U Beogradu je to više od 95 odsto zgrada.

Uputsvo MUP-a: Kako se ponašati u slučaju oluje i udara groma

Opasnost za vreme oluja preti od veoma jakih vetrova, jakih i obilnih padavina, udara groma i mogućeg grada.

Za vreme jakih oluja potrebno je preduzeti sledeće mere ukoliko ste u zatvorenom prostoru:

• obezbedite sve objekte koji mogu da odlete usled jakog vetra ili obilne kiše i izazovu materijalnu štetu ili povrede građane;
• obezbedite prozore i spoljna vrata i zatvorite sva unutrašnja vrata;
• izbegavajte kontakt sa kuhinjskim i kupatilskim slavinama, radijatorima i drugim metalnim predmetima, budući da sudobri provodnici.

Ukoliko ste na otvorenom, sledite sledeća uputstva

• sklonite se od bilo kakvih visokih struktura (jarbola, stubova, tornjeva) i imajte u vidu da je sigurno rastojanje jednako visini strukture;
• izbegavajte visoke konstrukcije, visoko drveće, ograde, telefonske kablove i električne vodove;
• pokušajte da pronađete zaklon u zgradi ili u automobilu, a ako to nije moguće, sedite na zemlju;
• izbegnite stajanje u blizini zgrada ili automobila u koje ne možete da uđete kao u zaklon;
• ukoliko ste u šumi, zaštitite se ispod grana niskog drveća – nikada nemojte stajati ispod visokog drveća na otvorenom prostoru;
• izbegavajte granicu između šume i otvorenog prostora, radije uđite u šumu;
• izbegavajte otvorena polja, vrhove brda i planina, obale, jarkove ili druga vlažna mesta;
• ne prelazite preko vode, ne plivajte;
• nemojte držati kišobran ili druge metalne provodne predmete u rukama (štapove za golf, štapove za pecanje i slično);
• izbegavajte da budete u blizini metalnih objekata, bicikala, opreme za kampovanje i slično;
• nemojte stajati uspravno, čučnite ili se makar sagnite , ne dodirujući zemlju rukama, a ako ste u grupi držite rastojanje od 5 metara između sebe.

Ukoliko se nađete u automobilu za vreme jake oluje

• zaustavite automobil pored puta dalje od elektrovodova i drveća koje može pasti na automobil;
• ostanite u automobilu i upalite poziciona svetla dok ne prođe oluja;
• zatvorite prozore i ne dodirujte metalne predmete u automobilu;
• izbegavajte poplavljene puteve.

Udaljenost od oluje možete proceniti kroz sledeće korake

• izračunajte vreme između sevanja i groma u sekundama;
• izračunato vreme podelite sa tri kako biste izračunali udaljenost oluje u kilometrima.

Ova udaljenost je indikativna jer se oluje mogu pojaviti veoma brzo iznad vaše oblasti. Preduzmite sve što je neophodno pre nego što oluja zahvati vaše područje. Upamtite, sva pomenuta pravila povećanja sigurnosti mogu samo umanjiti rizik od potencijalne štete i gubitaka. Atmosferska pražnjenja su opasna, nepredvidljiva i sigurnost nikada nije apsolutno zagarantovana.