- Hrišćani se na Blagovesti podsećaju dolaska arhangela Gavrila i njegove vesti Bogorodici
- Ovaj dan je po narodnom verovanju važan za žene koje žele da zatrudne i postanu majke
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Blagovesti, dan kada se hrišćani podsećaju dolaska arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg, Isusa Hrista, Mesiju i spasitelja sveta i čovečanstva. „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“.
Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru, tačno devet meseci pre Božića.
Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.
Narod se u selima tako plašio zime sve dok ovaj dan ne prođe. Tek posle Blagovesti kreću radovi u voćnjaku i njivama – počinje kalemljenje voća, orezivanje vinograda i setva pšenice i ječma.
Na Blagovesti se, po narodnom običaju, ustaje veoma rano, čak i u ponoć, a dan je počinjao devojačkom pesmom. Kuća i okućnica moraju da se očiste.
Dan uoči ovog praznika devojke su sakupljale suva drva i grančice potrebna za veliku vatru koja se palila na nekom vidnom ili važnom mestu. Oko vatre su se veselili momci i devojke, a ponegde i stariji.
Zmije se na sam dan Blagovesti nisu spominjale. Niko nije sme da izgovori tu reč.
Period do sedam dana, koji kreće od ovog praznika, za mnoge može da bude presudan. Naime, od sutrašnjeg dana pa sve do Velikog Petka dobro bi bilo započeti bilo kakav veći posao (izgradnja, pokretanje sopstvenog posla, usavršavanje), a povoljan je period i za donošenje važnih životnih odluka koje mogu da donesu korenite promene u životu.
