Umro srpski pevač: Svi znaju njegove hitove, a živeo je daleko od očiju javnosti

Poznati srpski pevač Miljko Vitezović preminuo je u subotu, a sahrana će se obaviti u četvrtak 9. maja 2024. godine u 12:00 časova na groblju Lešće.

Naime, Miljko je iza sebe ostavio neutešnu suprugu Miru i ćerke Snežanu i Slađanu, ali i veliki broj lepih pesama.

– Ja sam pevač i službi svog naroda. Osećao sam potrebu da se odužim svojim precima i zemljacima, tom našem davnom pretku Antoniju Kosjeru, da opevam narod iz koga sam potekao, da i posle mene ostane pesma koja će da obuzme milinom svakog Kosjerca ovog sveta – pričao je Miljko Vitezović u Muzičkoj apoteci.

– Obišao sam sve meridijane ovog sveta, ali znam ko sam, čiji sam i odakle sam. Gene sam povukao na babu Jagodu, a moj otac je žarko želeo da sviram trubu. Izveo je iz štale vola i otišao da ga zameni za trubu.

Iako je odrastao u familiji mudraca i trubača (Milovan Vitezović je bio jedan od najumnijih Srba, a Radojko Vitezović je višestruki šampion Guče), Miljko se nije latio trube nego harmonike.

– Svirao sam harmoniku, učio sam kod Mije i Ace Krnjevca, imao sam svoj orkestar, putovao po svetu, skućio se, podizao porodicu. Jednostavno, diskografija mi je bila u nekom drugom i trećem planu.

I pored dvadesetek snimljenih albuma i jednog singla, Miljko Vitezović (1951 – 2024) je živeo daleko od očiju javnosti. Kao da je na vreme shvatio koliko je užareno zvezdano nebo estrade.

– Porodičan sam čovek i nemam problema sa tim zvezdanim mukama. Što se diskografsko-estradne karijere tiče, važno mi je da trajem, tu negde u sredini. Reče mi jednom moj deda: „Sine, sve što je u sredini to je i najslađe. I kod lubenice je najslađe srce, a koru jedu i svinje.“

Miljko je apsolutni rekorder po broju snimljenih pesama sa trubačima: „U livadi pod jasenom“, „Tri livade nigde lada nema“, „Višnjičica rod rodila“, „Šta to radiš Maro“, „Gde ćeš biti lepa Kejo“, „Tan, tan, Tankosava“, „Kreće se lađa francuska“, „Noć, tamna noć“, „Tekla voda Tekelija“, „Pšeničice, sitno seme“, „Sa Ovačara i Kablara“, „Koja gora Ivo“, „Beogradski mali pijac“, „Tamo daleko“, „Pogledaj de mala moja“, „Čaj goro lane moje“, „Oj, moja ružo rumena“, „Oj, livado rosna travo“, „Nema raja bez rodnoga kraja“, „Znaš li draga onu šljivu ranku“, „Sinoć kad sam pošo u lov na jelene“, „Devojka je pošla“…

(Telegraf)