„Upravo sam detetu sa cerebralnom paralizom rekao: ‘Vežbaj pi**a ti materina’ i to tako mora“

Roditeljima dece sa poteškoćama u razvoju nije lako. Briga o detetu postaje prioritet a svaki dan je izazov i borba u kojoj se trude da pronađu ravnotežu između pružanja podrške i guranja svog deteta da pređe granice svojih mogućnosti.

Upravo zato, ponekad se poseže za rečima koje možda nisu najlepše, ali jesu, kažu mnogi Srbi potrebne za njihovo bolje sutra. Sa njima se slaže i Srbin koji je na svom Iks profilu „Garda“, priznao da i „nežno roditeljstvo“ sa decom sa posebnim potrebama ima svoje granice.

„Jesam li upravo rekao 13-godišnjoj ćerci sa cerebralnom paralizom: ‘Vežbaj pi*ka ti materina, ne radiš to za mene nego za sebe’? Jesam. Jesam li joj rekao da može živeti u kolicima i ortozama, mene ne interesuje više? Jesam. Je l’ imalo efekta? Jeste. Džentl parenting ima granice“ napisao je on pa dodao:

„Nekad je previše maženja medveđa usluga“.

„I ovo je prava roditeljska ljubav“

nemogućnost da nešto savladaju, pa još ako je roditelj popustljiv, onda tek nema valjanog napretka“, „Ponekad ih treba pokrenuti baš na taj način. I to jeste prava roditeljska ljubav“, pisali su oni.

„Od roditelja zavisi kakav će biti život dece“

Nakon njih javila se jedna penzionerka iz Niša koja je invalid od svoje prve godine života, te otkrila kako je upravo takav pristup od nje napravio jaku ženu.

„Invalid sam od godinu dana, znam kako je teško živeti s tim, ali zahvaljujući mojoj majci i drugima nije vidljivo. Završila sam školu kao izuzetan đak, morala sam da položim vozački sa tek napunjenih 18 godina, da bih mogla da idem na fakultet. Nije lako živeti na pola sposobnosti noge i dve štake, izdržati 11 operacija, i živeti gde niko ne primećuje da imaš 80% invalidnosti. Radila sam 25 godina bez bilo kakvih benefita. Otišla sam u penziju zbog povrede na radu te polu-sposobne noge. Bila sam u braku s Apolonom uz koga sam kajakarila 42 godine, koji me do smrti obožavao takvu kakva sam i s kojim sam 16 godina jedrila.

Ovo govorim da od roditelja zavisi kakav će život biti njihove dece. Nema vike, nema gubljenje živaca, nema kažnjavanja već samo razgovor, razgovor, razgovor. Dete mora da shvati da je život borba i avantura i da samo od nas zavisi da li ćemo biti srećni i kako ćemo ga živeti“, napisala je Nišlijka.