Uvodi se porez na pse u Srbiji? Koliko će plaćati oni koji imaju ljubimce

Iako se prethodnih dana u javnosti čulo da Kinološki savez predlaže uvođenje poreza na pse, iz te institucije ispravljaju – predlog je da se uvede solidarni doprinos koji bi uz pomoć kinologa i odgovornih vlasnika pomogao državi da se reši problem napuštenih pasa. Sa druge strane, oni koji odgovorno brinu o psima i odgajivači, saglasni su da uredba nema smisla.

Napuštaju se ženke sa štencima, odrasli i stari psi koji više nisu zanimljivi vlasnicima. Da bi se potencijalno rešio problem napuštenih pasa, Kinološko društvo je ponudilo rešenje koje je za mnoge odgovorne vlasnike neprihvatljivo.

Shvatili su ga, kažu, kao dodatni udar na džep. Ističu da oporezivanje pored svega što plaćaju za svoje pse nema smisla.

– Porezom bi bili sankcionisani mi odgovorni koji se, ne samo brinemo o životinjama, nego smo i neku zakonsku obavezu u vidu čipovanja obavili – ističe jedna vlasnica psa.

Vlasnici navode da svako ko ima životinju ima na mesečnom nivou i najmanje 100 evra troška – od hrane, higijene, vakcinacije…

– Kinološki savez nema u potpunosti vezu sa stvarnošću kakva je na terenu jer se oni bave ljudima koji profesionalno odgajaju pse, a na terenu je druga situacija – ističe vlasnica psa.

Iz Kinološkog saveza kažu da ideja nije dobro preneta javnosti. Umesto poreza predlažu dobrovoljni prihod odgajivača i vlasnika pasa.

– Ne bismo uslovljavali državu šta bi sa tim novcem radila, ali bismo očekivali da se uradi dobar plan u narednih tri do pet godina, koji bi u najvećoj meri rešio problem napuštenih pasa. Ako to bude kastracija napuštenih životinja – onda kastracija, ako je to potreba za izgradnjom državnih azila – onda izgradnja državnih azila – objašnjava Duško Jovanović, član Kinološkog saveza Srbije.

Najveći broj pasa lutalica su bivši kućni ljubimci

Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja smatra da se treba baviti rešenjem problema napuštenih životinja, a ne porezom.

– Azili se finansiraju iz budžeta, a azili odnosno prihvatilišta su deo rešenja problema napuštenih životinja. Zato treba da se bavimo rešenjem problema napuštenih životinja, a ne porezom. Da se bavimo onim što je ključ rešenja problema, a to je odgovorno vlasništvo – ističe Rankovićeva.

Odgovorno vlasništvo podrazumeva da vlasnik psa čipuje, vakciniše protiv besnila, steriliše ili vodi računa o razmnožavanju.

Oni koji imaju registrovane odgajivačnice, kažu da bi porez bio dodatni namet i najviše štetio psima.

– Nije problem da mi izdvojimo 1.000 ili 2.000 dinara po psu. Mi imamo otprilike od tri do pet, neko ima i više pasa. Mislim da to nije mnogo, ali je svakako veliki namet i mislim da će odgajivači smanjiti broj pasa i populacija pasa će se smanjiti u Srbiji – upozorava odgajivač dobermana Stefan Stanković.

Zvaničnih podataka o broju napuštenih pasa u Srbiji nema. Nadležna ministarstva ovim povodom nisu htela da se oglašavaju.

Najveći broj pasa lutalica zapravo su bivši kućni ljubimci koje neodgovorni vlasnici ostavljaju najčešće u susednom gradu ili opštini. Ko bi za njih plaćao porez, niko ne zna, ali se zna da je mnogo nerešenih pitanju u toj oblasti.