Verica Kovačević, sestra koja leči i kada nema leka

Po mišljenju pacijenata ona je najbolja medicinska sestra u 2025. godini u Srbiji

U svakodnevici zdravstvenog sistema, gde se tempo ne usporava, a odgovornost je ogromna, postoje ljudi koji svojim radom, trudom, zalaganjem i ljudskošću ostavljaju neizbrisiv trag. Po mišljenju pacijenata, jedna od takvih osoba u 2025. godini je Verica Kovačević, medicinska sestra Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, Klinike za psihijatriju.

Ona nije samo deo sistema – ona je njegovo najhumanije lice. Pacijenti je prepoznaju po smirenosti, razumevanju i toplini koju donosi u prostor gde su ljudi često najranjiviji. U trenucima kada je teško pronaći reči, Verica zna kako da pruži osećaj sigurnosti i poverenja, bez pritiska i bez osude.

Rad na psihijatrijskoj klinici zahteva mnogo više od profesionalnog znanja. Potrebni su strpljenje, empatija i snaga da se svakodnevno susrećete sa tuđim brigama, strahovima i tišinama. Upravo u toj tišini, Verica Kovačević pokazuje svoju veličinu – kroz pažnju, kroz pogled i kroz spremnost da sasluša onda kada je to najpotrebnije, često kada vas i najmiliji ostave jer nisu spremni da prihvate, ali i da se nose sa vašim životnim poteškoćama.

Jedna pacijentkinja, koja je želela da ostane anonimna, ovako opisuje svoje iskustvo:

„Bilo je dana kada nisam imala snage ni da govorim. Verica je to razumela. Sedela je pored mene i davala mi mir. Zbog nje sam se prvi put posle dugo vremena osetila kao da vredim i kao da neko zaista brine. Njen topao glas pun razumevanja, ljudskosti i saosećanja prema drugima vraća veru u ljude, ali u život“

Takve reči najbolje govore o njenom radu. Pacijenti je ne pamte po smenama ili procedurama, već po osećaju da nisu sami. Za mnoge od njih, Verica je bila prva osoba koja im je vratila poverenje u ljude.

I van zidova bolnice, ona je ista – dobar prijatelj, oslonac i osoba kojoj se veruje. Jedan od njenih prijatelja kaže:

„Verica, ili Veki kako je mi zovemo ima ogromno srce. Kao prijatelj je uvek tu, bez pitanja i bez potrebe da se dokazuje. Kao majka, ona daje primer kako se ljubav i odgovornost žive, a ne samo izgovaraju. Puno radi, i izuzetno je posvećena poslu, ali uvek ima vremena i za svoje prijatelje, naši i telefonski razgovori su lekoviti, a topli zagrljaji kad se vidimo pamte se zauvek“

Upravo ta doslednost – da bude ista osoba i na poslu i u privatnom životu – čini je posebnom. Kao majka, ona svakodnevno prenosi vrednosti brige, strpljenja i poštovanja, koje se jasno ogledaju i u njenom profesionalnom pozivu.

U godini iza nas, pacijenti su u Verici Kovačević prepoznali ono što se ne može propisati pravilnicima – čoveka koji leči prisustvom, razumevanjem i dobrotom. Njena priča je podsetnik koliko su medicinske sestre važan stub zdravstva i koliko jedna osoba može značiti drugoj u pravom trenutku.

Na kraju ove godine, dok se sabiraju utisci i prave planovi za novu, priča o Verici Kovačević medicinskoj sestri iz Kragujevca ostaje kao tiha, ali snažna poruka. Da i u najizazovnijim profesijama ima mesta za toplinu. Da ljudskost nikada ne izlazi iz mode. I da u novu godinu najvrednije što možemo poneti nisu titule, zvanja i priznanja, već dobrota koju smo ostavili iza sebe.