Beogradski splav „Fristajler“, koji je u novogodišnoj noći potonuo do pola, i dalje sve više tone, a sajle prikačene za obalu drže ga da ne otpluta ili završi na dnu reke, uverili smo se danas na Savskom keju.
Za razliku od jučerašnjeg dana, odnosno jutra posle katastrofe, kada je ovde bilo prilično prometno, danas smo zatekli samo one koji su izašli da prošetaju. Građanima je izgleda potonuli splav prava atrakcija pa se ne libe da, kao što su to činili i juče, zastanu i fotografišu se.
Podsetimo, gosti kluba ili njihovi roditelji (ovde uglavnom dolaze mladi) dolazili su juče pre podne po garderobu, dokumenta i sve ono što su u večeri haosa u panici ostavili za sobom. Međutim, među njima bilo i onih koji „Fristajler“ iznutra videli nisu, ali su im se dopale „izložene“ jakne i budne ispred kluba, te je došlo i do otimanja i krađe. Ljudi su, tako, dolazili i odnosili gardeobu koja im se dopala, a koju su gosti kluba veče pre ostavljali za sobom spašavajući živu glavu!
Ipak, tragovi noći haosa, koja se umalo pretvorila u tragediju neviđenih razmera, jer je na njemu bilo dva do tri puta više ljudi nego što je dozvoljeno, i dalje su vidljivi na platou ispred kluba.
Oko splava i dalje se vide tragovi krvi na pločniku, kao i maramice natopljene krvlju. Videli smo i razbacane štikle, čaše i flaše…
Šta će biti sa splavom i dalje se sa sigurnošću ne zna, ali kako saznajemo, postoji nekoliko rešenja.
Prvo je da se sačeka proleće, jer splav ne radi tokom zime, pošto vlasnik poseduje i klub koji se nalazi u Beton Hali u kojem preko zime traju žurke.
Drugo rešenje je međutim da na teren izađu ronioci koji će donji deo splava zakačiti sajlama pomoću kojih će lokal moći da ga podigne.
Za sada nijedno rešenje nije zvanično potvrđeno, a kako saznajemo, policija je zabranila ulaz na splav.
Registrovan za 220 osba, a bilo možda i 600
„Kurir“ prenosi da je „Fristajler“ registrovan za 220 osoba, a na splavu je u novogodišnjoj noći bilo „minimum 400 ljudi, a pretpostavlja se i 500, pa čak i 600“.
Inspekcija, UKP i tužilaštvo još sprovode istragu, te zvaničnih i konačnih rezultata nema.
– Splav je registrovan za 220 osoba najviše, a koliko ih je zaista bilo u novogodišnjoj noći ne znamo i nećemo da iznosimo pretpostavke jer je istraga, u saradnji sa UKP i tužilaštvom u toku – kaže za Kurir Božidar Jagodić, načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
On dodaje da su i ovog i prošlog leta bili u redovnim kontrolama „Fristajlera“.
– Prilikom tih kontrola nismo naši nedostatke. Doduše, kontrole nismo obavljali noću nego samo kontrolisali opremljenost, stanje objekta… Moguće da je u ovom slučaju preveliki broj posetilaca uzrok potonuća, ali to još zvanično ne znamo. Iz iskustva znamo da splav tone zato što je preopterećen ili teret nije ravnomerno raspoređen, a najčešće je uzrok kombinacija oba faktora – navodi Jagodić.
Umesto 100 biće 30 splavova
Grad Beograd inače objavio je u novembru 2022. godine oglas za prikupljanje pismenih ponuda za zakup 30 lokacija vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji Beograda. Tokom javne licitacije, odrđanoj 21. decembra predato je 83 ponuda.
Za sada nije poznato da li je „Fristajler“ konkurisao za dobijanje dozvole.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je još u novembru najavio uvođenje reda na Savskom keju, a tada je i najavio da će ovde biti 30 umesto 100 splavova.
– Mi ćemo pokušati da iz ovoga izvučemo pouku, da se više nikada ne desi i da oni koji sledeći put puste veći broj ljudi od propisanog odgovaraju, a moraćemo da propišemo i da se ispita kvalitet pontona i da se da jasan uslov koliko ljudi može da uđe. Imaćemo kontrole, biće drakonske kazne, odgovoraće i krivično, bez obzira da li se nešto desi ili ne“, naglasio je Šapić juče u izjavi novinarima komentarišući što je beogradski splav „Fristajler“ skoro potonuo tokom novogodišnje proslave.
Ukazao je da to otvara pitanje da „upravo sada, kada se rešava savsko, odnosno beogradsko priobalje, objekti koji budu dobili dozvolu, da se nalaze na određenom mestu, pre nego što krenu u rad moraju da budu provereni od gradskih i republičkih službi“.
– Da se vidi kvalitet tih pontona i da se jasno definiše koliko ljudi može da stane kada je pun kapacitet i da, bez obzira da li neko strada ili ne, odgovornost bude na onima koji prekrše tu vrstu odluke, krivična pre svega – rekao je Šapić.
