Jasmina Mladenović preminula je danas nakon teške, ali vrlo hrabre, borbe protiv tumora. Imala je samo 51 godinu. Jasmina je sinonim hrabrosti za sve one koji se bore sa ovom opakom bolešću.
Celog života Jasmina Mladenović bila je simbol hrabre heroine. Nakon što joj je u maju prošle godine dijagnostikovan tumor mozga, ona se nije predala. Protiv bolesti se borila pozitivnim duhom i pesmom.
Danas je, nažalost, preminula u 51. godini.
Iza sebe je ostavila supruga, ćerku i unučiće.
“Svojom si borbom mamita svima nama dala zadatak da cenimo svaki svoj dan. Svaku sekundu života. Da živimo život koji nam je darovan, baš takav kakav jeste i baš takvi kakvi jesmo. Iako si nosila teško breme, nisi mu dala da te slomi. Znala si mu se nasmejati i prkositi u lice. Razumela si nas, tešila, bila uvek uz nas i prihvatila onakvima kakvi jesmo.
Nismo stigli da ti kažemo: “Za sve si bila u pravu“. Hvala ti za nesebičnu ljubav koju si nam pružala.
Lavice… Vreme je da se odmoriš. Tamo gde je beskonačno plavetnilo, mir, spokoj i tvoja muzika. Tamo gde te ništa više neće boleti. Tamo gde možeš nesmetano leteti svoj let svojim anđeoskim krilima, baš tako kako si želela. Tamo gde će stati sav tvoj anđeoski smeh koji ćemo zauvek pamtiti, odrešitost i hrabrost. Leti, leti visoko, predivna ženo.
Ostavila si nam dovoljno snage da te pustimo, ali da zauvek pamtimo sve uspomene i dane provedene s tobom. Anđele, verujem da si na nekom boljem mestu i da ćeš ih sve tamo savetovati, uveseljavati i nasmejavati kao što si nas. Ova bol se ne može opisati rečima. Ova praznina se već tako brzo urezala u dušu, zapela za srce. Pa steže i ne pušta. I toliko suza. I toliko slika iz prošlosti u istom trenutku.
Bila je čast poznavati te. Bila je privilegija deliti život, trenutke i tajne sa tobom.
Do nekog novog, lepšeg susreta…
Mirno spavaj, hrabrice, mamita…Lavice. Bio je ovo najduži maraton tvoga života”
Mi tvoji.
Ponoć je, ostao sam opet sam
ponoć je, nikog nema koga znam
srce mi noćas tugom tuguje
jer tvoje reči ne čujem
Ja nemam više, nemam više razloga da volim
ja nemam nikog da mi kaže kako da prebolim
dani idu, prolaze mi leta
hej sudbino moja prokleta
Srce mi nocas tugom tuguje
jer tvoje reči ne čuje.
